Из угла балканског писца

или на путовању кроз  лавиринт без краја

..

СУВИ ЦВЕТОВИ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Између  5. октобра 2016.

и овог 2021, налетех јутрос

на једну започету давну страницу,

недовршену,

на један увод, који сада

виђен из сасвим другог угла -

кошмара кроз који долазе

живе сени балканских сатрапа, 

вештица, идеолога, вампироликих

сподоба, у новим улогама, без сјаја,

да нам у литанији нових преображаја

вампира продају уз осмех шило за огњило!

Еј, еј! Ој, ој!

Сотона и враг ми обриса

најбоље што сам написао

за минулих шесдесетак лета!

И то, верујте, не може никада више

да се поврати.

То се, у страшној матици

Дубоког вира  усисава

Силом неописвом! 

То у дубинама мрачним, слутим,

наставља да се врти као чигра,

и да се са душама верујућих

и наивних, ко мачка с мишевима игра!...

Еј, еј! Ој, ој!

Фрку дижу, ноћу, легиони оних што седе

на две или три столице истовремено!

Еј, еј! Ој, ој.

Живело се - без фејсбука,

воцапа, инстрагама - тзв. мрежа

друштвених (илити испреплетаних

непрегледних врежа

Дубоке Рупе), па шта!

Живело се од... илузија.

Уз помоћ вештачких диоптрија.

На благодети михољског лета.

На лепљивој траци политике,

илузија, вештачких, као и ГМО обиље,

уз тзв. привиде, тамњанике 

и  испеглане меснате паприке - рај црвених бабура,

уз ауторитет плитких новина и Магазиновића

и песмицу, шлагер  да права књижевност и диктатура

опстају једна уз другу.

Да се испомажу

ко многе лажи кад се 

у једну гомилу и лаж велику наслажу...

Ој, ој. Еј, еј!*

.............................

____

  * Овај лелек илити поема нема крај. 

5. 10. 2021.

 

 

 

 ..

КАДАРЕ: ПРОТИВ ДИКТАТУРЕ СУБВЕРЗИВНОШЋУ КЊИЖЕВНОГ ТЕКСТА
....О својој кошмарној визији угњетеног људског духа Кадаре је рекао: „Одавно ме је привлачило пројектовање једне визије пакла. Знао сам да је тешко, да не кажем и немогуће, да створим нешто оригинално након досадашњих великих `архитеката` пакла, какви су били анонимни стари Египћани, Хомер, Свети Августин или Данте. Међутим, када сам почео да пишем `Палату снова`, са некаквом радошћу, али и истовремено веома престрашен, схватио сам да остварујем свој стари сан: у целој структури романа, као други план, помаља се слика пакла. Што сам више размишљао о томе, то ми је јасније постајало да се ту ради о некаквом краљевству смрти, сачињеном од нашег спавања и снова, дакле од оностраног дела нашег бића, које паралелно и истовремено живи уз нас...”.
Борећи се против диктатуре још од 1960. године субверзивношћу књижевног текста, и иако је поред забрана објављивања у једном тренутку постао и члан албанске скупштине, Исмаил Кадаре је коначно затражио политички азил у Француској 1990. године. Данас живи на релацији Париз–Тирана. Он је, међутим, још као младић од 26 година, умало побегао од књижевне делегације са којом се, на пропутовању, зауставио у Прагу, али га је у бегу зауставио један тако књижевни детаљ у стварности. Наиме, соба у којој је боравио била је толико соцреалистички скучена и ружна да га је одвратила од бекства, надјачавши чак и његову одвратност према албанском социјалистичком режиму, сачињеном од војних вежби, сиромаштва и рушења људског достојанства. „Када сам касније размишљао о томе шта би се све десило да сам тада `побегао`, с ужасом сам увидео да ниједан од мојих романа не би био написан”, рекао је једном приликом. Зато, како истиче Малићи, Кадаре сматра да диктатура и права књижевност могу да опстају једна уз другу само као две звери које су стално у окршај...
        = извор: Политика : Диктатура и књижевност – две звери у сталном окршају ( „Самиздат Б92” објављује ново издање дела „Срби и Албанци кроз векове”, роман Исмаила Кадареа и књигу албанског премијера Едија Раме „Курбан (Жртвено јагње)” Аутор: М. Вулићевићпетак, 26.08.2016. у 21:05

       ЛеЗ 0007755