ПЕТ ГОДИНА ОД

ПЕТ ГОДИНА ОД
ХВАЛА, Mr Googl!

Тзв. МОГУЋЕ И НЕМОГУЋЕ ЛИНИЈЕ - Књижара на ваздушним колосецима



петак, 25. новембар 2016.

Ко је Генадиј Лопирјев?

Руски генерал задужен за Путинову безбедност ухапшен због мита!
ФоНет | 25. новембар 2016. 18:42 | Генадиј Лопирев из руске Федералне службе за заштиту (ФСО) примио мито од неколико компанија којима је нудио заштиту приликом конкурисања за државне уговоре о ремонту и изградњи
МОСКВА - Генерал Генадиј Лопирев из руске Федералне службе за заштиту (ФСО), која је задужена је за заштиту личне безбедности руског председника Владимира Путина и других руских званичника, ухапшен је у петак због сумње да је примао мито, саопштила је портпаролка Истражног комитета Русије Светлана Петренко.
Према речима Светлане Петренко, истрагом је утврђено да је Лопирев примио мито од неколико компанија којима је нудио заштиту приликом конкурисања за државне уговоре о ремонту и изградњи, преноси Спутњик.
Петренко је додала да је Лопирев ухапшен и да му је прочитана оптужница. Генерала су превезли у 94. Гарнизонски војни суд

понедељак, 5. септембар 2016.

Почетак одмотавања ланца тоталне шпијунаже на Балкану

У Србији сваког трена активно 150 шпијуна / В. Радуловић - Р. Драговић | 04. септембар 2016. 18:01 |  Хапшење хрватског агента само је део приче о сталном деловању страних обавештајаца у нашој земљи
У СРБИЈИ у овом тренутку "оперише" између 100 и 150 агената, који за потребе својих земаља свакодневно, јавно или тајно, прикупљају информације! Од 20 најјачих обавештајних агенција, колико их је активно у нашој земљи, "најагилније" су свакако немачка (БНД), енглеска (МИ 6), као и агенција Сједињених Америчких Држава (ЦИА), али је све више оних са Блиског истока, из Ирана и Турске, али и са територије Космета. Овако, за "Новости" после хапшења Чеде Чоловића (57), пензионисаног официра ВСК који је у нашој земљи шпијунирао за Хрвате, говоре искусни српски обавештајци. Према њиховим оценама, у Србији, поред Хрвата, посебно "истражују" и Словенци и Босанци.
Некадашњи цивилни и војни безбедњаци, процењују да би хватање агента хрватске обавештајне службе могао да буде почетак одмотавања ланца тоталне шпијунаже на Балкану, али и да Чоловић својим деловањем није могао да угрози систем безбедности Србије, с обзиром на то да он очигледно није имао приступ информацијама о виталним интересима наше земље.
- Хрватске агенте у Србији тренутно свакако занима војна вежба српских и руских снага, која би требало ускоро да се одржи на локацији близу Хрватске - каже за наш лист Божидар Спасић, бивши оперативац Државне безбедности - Шпијуни из земаља насталих распадом бивше СФРЈ, пре свих Хрватске, БиХ и Словеније, у свакодневном су контакту са својим обавештајним службама. Ради се о људима који су некада живели на територијама ових земаља

среда, 24. август 2016.

Злато Србије

РАСПРОДАТО ЗЛАТО СРБИЈЕ: Ко је продао 22 тоне и где је новац?! / С. МОРАВЧЕВИЋ | 23. август 2016. 22:02 | Коментара: 5 / Српска власт је 2001. купцима понудила огромне количине златних полуга, чији се траг тада губи. У Швајцарској чувано 17.000 килограма, а 5.000 килограма у Трезору НБЈ
СРБИЈА је 2001. године распродала своје злато! У наследство нам је од бивше СФРЈ остало готово 17 тона злата, а у Трезору НБЈ смо имали још пет тона. Све полуге је нова демократка власт “утопила”. Судбина новца од тог злата ни дан-данас није позната, а НБС тврди да надлежне службе раде на разоткривању путева овог новца.
У периоду од 2000. до 2012. у Србију је ушло 30,4 милијарде евра из иностранства, а од тога су девизне резерве увећане за 9,8 милијарди евра. Треба додати и аранжмане са Међународни монетарним фондом. Због тога се поставља питање зашто је распродато злато ако је земља имала толики прилив девиза.
- У сукцесији је од 46,1 тоне злата СФРЈ, СРЈ припало око 16,8 тона, које је продато у периоду 2001-2002. - кажу, за “Новости”, У Народној банци Србије. - До момента деблокаде финансијских средстава СФРЈ на рачуну код Банке за међународно поравнање (БИС) у Базелу су се налазиле златне полуге бивше државе, којом је пре блокаде управљала Народна банка Југославије. Она је, независно од злата које се водило на рачуну у Швајцарској, у другој половини 2001. из наше земље, такође, изнела око пет тона злата ради његове дораде, које је након тога продала на међународном тржишту. Детаље ових трансакција НБС не може у овом тренутку да саопштава.
Иако је Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, недавно рекла да се не зна где је нестало 46,1 тона златних полуга СФРЈ, познато је једно - подељене су и продате. Данас је у Базелу само једна тона. Велика је енигма, међутим, шта је учињено са новцем од злата. Међу бившим републикама раздељено је, сукцесијом, 2001. и 8,5 тона монетарног племенитог метала које се у тренутку распада налазило у Београду. Србији и Црној Гори припало је око 40 одсто.
БУРНА ИСТОРИЈА ЗЛАТНЕ полуге из некадашњих трезора Народне банке Краљевине Југославије имале су изузетно бурну историју, баш као и наша држава. У трезорима пре Другог светског рата било је готово 85 тона злата. Добар део је продат током рата и у време Информбироа. Од 41,6 тона, колико је било у САД, узето нам је 15,6 тона за оружје, возила, авионе, храну... Године 1978. године купили смо од Борског рудника 10 тона злата. Тако се 47 тона златних резерви бивше нам заједничке државе затекло у Базелу у тренутку када је 1992. године Савет безбедности УН прогласио ембарго Србији и Црног Гори, до постизања решења о подели имовине бивше СФРЈ.
- Према подацима за крај јула 2016. године, Народна банка Србије је располагала са око 18,5 тона злата, што укупно чини око 7,5 одсто девизних резерви - кажу у НБС. - Од тога се око једне тоне налази на рачуну НБС у иностранству, односно у Банци за међународна поравнања (БИС) у Базелу. То је стање од 2006. када је Црној Гори “исплаћен” припадајући део од 1,2 тоне по Споразуму о сукцесији.
Остатак девизних резерви у злату чува се у трезорима НБС. Фотографисање овог блага, као ни изношење додатних детаља о локацији, из безбедносних разлога није могуће.
Прве југословенске монетарне резерве у полугама потичу од злата које је Привилегована народна банка Краљевине Србије стекла оснивањем, 2. јула 1884, као приватно акционарско друштво. То благо унели смо у заједничку државу и тако га, великим делом - изгубили.
Савезна Република Југославија је била приморана да пристане и на деобу монетарног злата. Власт је по хитном поступку пристала на развод, односно сукцесију, у америчком стилу: све што смо у брак унели заједничко је и тако га и делимо по растанку.
Злато које је унела Привилегована народна банка Краљевине Србије у нову Народну банку Краљевине СХС по основу уплаћеног капитала и подлоге (21 тона злата), као и злато произведено у рудницима у Србији (око 53,5 тона), знатно је премашивало количину која је била блокирана код БИС-а у Базелу. Упркос томе, међутим, после октобарских промена, надлежни су тврдили да у Базелу “нема српског злата са српским жигом”.
ЕВРОПСКЕ БАНКЕУ предвечерје званичног ступања на снагу Споразума о сукцесији бивше СФРЈ, некадашње југословенске републике постигле су споразум о расподели монетарног злата Народне банке Југославије у европским банкама. Вредност подељених 8,5 тона злата била је, како је саопштено, око 107 милиона долара. Злато је било чувано и у банци Креди свис у Цириху и у Француској централној банци у Паризу, а договорена је и расподела злата НБЈ, која је била у поседу Комисије за злато Француске, Велике Британије и САД.


НЕКАДАШЊИ ГУВЕРНЕР ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ МЛАЂАН ДИНКИЋ: НЕ ЗНАМ О ЧЕМУ СЕ РАДИ
СВИ подаци о кретању девизних резерви Народне банке који укључују и злато као саставни део су потпуно јавни и објављују се на месечном нивоу. Не постоје никакве тајне нити мистерије у вези са тим. 
У доба када сам био гувернер објављивали смо сваког месеца податке о кретању златних резерви као и све остале податке у вези са монетарном политиком.
Ово за “Новости”, коментаришући наводе Централе банке о продаји златних полуга, каже некадашњи гувернер НБС Млађан Динкић, указујући да су за време његовог трогодишњег гувернерског мандата девизне резерве НБС увећане скоро десет пута.
- Сви ти подаци лако се могу пронађи у билтенима НБС. А новинари су их и добијали на конференцијама за штампу. Сећам се да је када сам постао гувернер Србија имала свега око 360 милиона долара у девизним резервама. До краја мог мандата девизне резерве које укључују и злато повећане су десетоструко на 3,3 милијарде долара - каже Динкић. - А ову, последњу причу о злату из Базела не разумем и заиста не знам о чему се ради.
РАСПРОДАТО ЗЛАТО СРБИЈЕ: Ко је продао 22 тоне и где је новац?!

субота, 20. август 2016.

Mосковски генерали за сваки случај упозоравају Букурешт...

МОСКВА
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“


ИАКО већина руских војних експерата сматра да Американци неће преселити своје атомске бомбе из Турске у Румунију, московски генерали за сваки случај упозоравају Букурешт шта би све могло да се догоди ако 50 опасних авионских Б-61 стигне у некадашњу базу Варшавског блока Девеселу коју су Совјети направили 1952. године.
И после демантија Министарства спољних послова Румуније у којем се тврди да није тачна вест белгијског интернет-портала да ће Американци пребацити из Турске 50 атомских бомби у базу у Девеселу руски генерали објашњавају шта би се све могло догодити и какве би биле последице.
Генерал-лајтнант Валериј Запаренко, заменик начелника Главне оперативне управе Генералштаба Русије каже да у Букурешту морају да знају да ће, ако удоме америчке атомске бомбе, Румунија бити на приоритетној листи циљева руских стратешких атомских снага. У случају да стварно пребаце у Румунију америчке бомбе Б-61, Русија ће аутоматски ојачати своје снаге на југозападном стратешком правцу. Тада би Русија на Крим пребацила бомбардере ТУ-22М3.
Није спорно да због политичке ситуације у Турској може да се догоди да неко покуша да украде то опасно оружје из добро чуване базе Инџирлик која је удаљена од сиријске границе свега 130 километара.
Већина руских експерата сматра да ће Вашингтон највероватније то опасно оружје вратити кући. Засад о том пресељењу ћуте и Турци и Американци.
Академик Алексеј Арбатов, руководилац Центра међународне безбедности Института светске економије и међународних односа, подсећа да је Турска члан НАТО од 1952. године и да се атомске бомбе тамо налазе од почетка шездесетих.
- На територији Турске се налазе атомске бомбе, али Турска нема авионе који би их могли бацити на противничку територију. Пребацивање атомских бомби у Румунију била би велика међународна провокација која би продубила ионако лоше односе САД и Русије. Због тога сумњам да ће до тога доћи - уверен је Арбатов. - Да би се то учинило, морају да се обезбеде посебна складишта, да се доведу јединице које ће их чувати, организовати систем ПВО... Осим тога, румунском руководству нису потребни проблеми са Русијом. Ако и буду пребацивали из Турске атомске бомбе, Американци ће их вратити кући као што су пре тога учинили у Грчкој и Великој Британији.
Водећи научни сарадник Института за проблеме међународне безбедности РАН Алексеј Фененко каже да је разумљиво што Букурешт не жели америчке атомске бомбе, јер и тако има компликоване односе са суседном Мађарском и Бугарском. Мађари имају старе територијалне претензије ка Румунији. Лоши односи са Москвом су због Молдавије и Придњестровља. Осим тога Русија јача своје снаге на Криму.

СВАЂА ДОБРА ЗА РУСЕ
НАЈУГЛЕДНИЈИ руски геополитичар, пензионисани генерал-пуковник Леонид Ивашов објашњава да то што се говори о пресељењу А-бомби из Инџирлика показује да Вашингтон више не сматра Турску поузданим савезником.
- Румунија је данас најпопустљивија у Европи према Американцима.Сложили су се да се пребаци амерички ПРО у Девеселу који полако постаје једна од највећих база усмерена против Русије - каже Ивашов.
Он додаје да је хлађење односа Анкаре и Брисела, односно Вашингтона, за Русију добро јер Турска има другу по величини армију у НАТО. И Ивашов истиче да ће, ако буду пребачене атомске бомбе у Румунију, руске ракете бити усмерене ка тој земљи.
Алексеј Фененко сматра да ће Американци и даље притискати Румуне који су се још 2011. сагласили да имају на својој територији комплекс ПРО и тако су дали зелено светло Вашингтону да тамо могу да довезу било које оружје. Уосталом, амерички потпредседник Џо Бајден је рекао 2014. да ће одговор Вашингтона на развој војне инфраструктуре на Криму бити у Румунији.
Пензионисани пуковник Игор Чеховски, бивши главни инжењер Шестог одељења Главног штаба ПВО који је задужен за руске атомске арсенале, каже да у бази у Румунији нису створени услови и инфраструктура потребна за складиштење атомских бомби. Игор Чеховски мисли да ће те бомбе највероватније бити пребачене у Немачку, рецимо у Рамштајн где постоје сви услови за чување бомби Б-61.
Бивши начелник Централног научноистраживачког института Министарства одбране Русије генерал-мајор Владимир Дворкин каже да Американци своје бомбе могу да преселе у неку савезничку земљу али би било најбоље да их врате кући.
Руси окрећу ракете ка Румунији

петак, 19. август 2016.

Стазе само за маршала

Војвођанске приче: Стазе само за маршала / Смиљка КОСТИЋ | 19. август 2016. 18:30 |
Вила позната по томе што је у њој Тито боравио свега сат времена. Уочи доласка Броза, робијаши бетонирали пут кроз шуму
НА 350 метара надморске висине, опасана четинарском и листопадном шумом, у близини једног од најважнијих делова Фрушкогорја првог степена заштите, иза столетних смрча, на Равнима, царује, у тишини, позната по називу - Титова, или Лекина вила, чији шумски мир ремети само рика јелена. Удаљена од Беочина 15 километара, а од првог насељеног места Свилоша тек шест, сазидана на размеђу 19. и 20. века, постала је позната тек после Другог светског рата, и то као место на којем је родоначелник Југославије боравио само сат времена. Друго име носи по Леки Ранковићу, јер је својевремено била и пребивалише другог човека по моћи у бившој СФРЈ.
Вилу је, иначе, градио за своје потребе илочки гроф Артуро Одескалски, који је, нажалост, због коцкарских дугова морао да је преда мађарском грофу Рудолфу Котеку из Футога.
Мада је као година изградње уписана 1950. година, то је време када је вила обновљена, јер је претходно оштећена у Другом светском рату. 
После НОБ-а, реконструисана је и претворена у државну резиденцију. Тада су тај посао марљиво обавили робијаши из Сремске Митровице, који су је уједно и одржавали све до 1968. године.
У то време у њој је често боравио Александар Ранковић Лека, први човек југословенске полиције. Нико од државних функционера није долазио у ово здање све до 1976. Те године, само за три дана пре Титовог доласка, робијаши из Сремске Митровице бетонирали су четири километра пута кроз шуму, како би маршал могао добрим путем да се до ње довезе. Иако се Броз у њој задржао само сат времена, по његовом кратком боравку добила је и назив Титова вила.
Издалека делује очувано, али слика унутрашњости је поражавајућа. А пре неколико деценија здање је блистало... Састоји се од великог салона, у којем је остао озидан велики камин, три собе за спавање са купатилима, трпезарије и кухиње, у којој још постоји лифт, и радне собе.
Из ових просторија покрадени су лустери, теписи, чак је и паркет повађен, као и утичнице за струју, ишчупане су батерије за тушеве... Све је однето, а за њену санацију потребно је много новца. Тај издатак би се сигурно исплатио, јер је и околина виле прелепа. У непосредној близини, уз дуги поплочани тротоар који прати ред светиљки, налазе се кућа за послугу и озидани роштиљ. За разлику од објекта изнутра, широки травњаци око виле су уредно ошишани, ниско шумско растиње је поткресано, и све делује као да ће значајни гости сваког тренутка овде банути.
А последњи пут, у њој су боравили припадници Војске Југославије, 1999. године. После бомбардовања објекат је остао неупотребљив. Било је речи о томе да ће се вила дати под закуп, како би се преуредила у елитни ресторан, али од те идеје и приче није се даље омакло.

УЗГАЈАЛИШТЕ ЕВРОПСКОГ ЈЕЛЕНА
ПОРЕД виле се налази узгајалиште европског јелена. Око 108 хектара прихватилишта ограђено је жицом. На том простору налази се ова врста дивљачи, која већ дуго насељава просторе Фрушке горе.

СУДБИНА
ПОСЛЕ НАТО бомбардовања 1999. године, Титова вила остала је напуштена, покрадена и девастирана. А о њеној судбини требало би да одлучи Влада Војводине, у чијој је надлежности.

уторак, 26. јул 2016.

Појава микродржаве „Либерланд“ на граници између Србије и Хрватске....

SS_Trading_Icon_George_Soros


Појава микродржаве „Либерланд“ на граници између Србије и Хрватске указује на могућност да су специјалисти за провокацију и дестабилизацију, а на парама изазивача проблема по целом свету – милијардера Џорџа Сороша, изнашли да концепт микродржава може добро послужити ка средство за даљу „балканизацију“ ионако претерано сегментираног Балканског полуострва. Појава малих либертаријанских држава такође може значити и већу укљученост у међународне послове милијардера и либертаријанаца браће Чарлса и Дејвида Коха, који су већ доста урадили на корпоративизацији владе Сједињених Америчких Држава.

Чешки држављанин Вит Једличка је микродржаву Либерланд прогласио на западној обали Дунава, на територији између Хрватске и Србије. Ова парцела није једина спорна територија – од распада бивше Југославије, јер то су и дунавске Вуковарска ада и Шаренградска ада, на које Хрватска полаже право, али их је Србија већ заузела.

Једличка своје „право“ на Либерланд заснива на праву на „terra nullius“, ничију земљу. Једличка је члан чешке Странке слободних грађана, која заступа десничарску либертаријанску политику и, иако подржава НАТО, супротставља се прописима и законима Европске уније. Странка се залаже за права „ЛГБТ популације“, масовну приватизацију државних служби и легализацију дрога, а против већине пореза и екологије. Иако је њен став о ЕУ и заштити животне средине у супротности са ставовима партија и невладиних организација у Источној Европи које финансира Џорџ Сорош, Странка слободних грађана и Либерланд управо су такве операције какве Сорош и његови поданици воле да подржавају. Сорош у подршци обојеним револуцијама прибегава триковима попут тематских уличних демонстрација и протеста, симболима типа стиснуте песнице, малању у разне боје (црвену, наранџасту, белу, жуту…) и проблематичним групама типа „Пуси рајот“ и ФЕМЕН, све да би посејао раздор и хаос у земљама одређеним за „промену режима“. Међутим, ако су Сорош и групе које подржавају браћа Кох сада открили микродржаве као ново средство за мешање у послове других држава, онда свет, посебно земље са спорним територијама, чекају велике невоље.

Конвенција о правима и обавезама држава (Монтевидео, 1933.) предвиђа да је за државност потребно следеће: стално становништво; дефинисана територија; влада; и спремност за ступање у односе са другим државама. Можда Либерланд на обали Дунава значи да су снаге дестабилизације, оличене у Сорошу и његовим интервенционистичким пријатељима у Обаминој администрацији и ЕУ, откриле да се микродржаве могу употребити за нарушавње међународних норми. Међутим, иако су му претензије на климавим ногама, Либерланд поседује три од четири услова за државу: дефинисану територију, становништво и владу. Четврти захтев, ступање у односе са другим државама, може бити задовољен званичним контактима између Либерланда и наклоњених му званичника из чешке владе. Могуће је и да бивши функционер НАТО-а, садашњи председник Хрватске Колинда Грабар Котаровић, особа која је већ изазвала доста неугодности са иредентистичким пројектом на територији Србије, пријатељски „намигне“ Либерланду, тек да изазове још проблема између Загреба и Београда.

Већина микродржава које су основане у протеклих 50 година су били безопасни, углавном шаљиви подухвати. „Кнежевина Силенд“, коју је 1972. године у Северном мору на напуштеном бетонском утврђењу из доба Другог светског рата прогласио један британски држављанин управо је такав случај. Такве „нове“ земље, као Себорга у зеверозападној Италији, покрајина Хат ривер у Аустралији и Република де ла Конча на Флоридским острвима можда јесу привукле нешто пажње филателиста, нумизматичара, туриста и оних који скупљају нове пасоше, али не и међународних штеточина повезаних са Сорошем и ЦИА. Међутим, искоришћавање иредентистичких прилика на експлозивној граници између Хрватске и Србије, и позивање на доктрину „terra nullius“ – опасна је игра, јер у региону бивше Југославије окуженом позивима на даљу, и највероватније крваву, балканизацију, већ постоје покрети који би да се Војводина као мултиетничка држава одвоји од Србије, да се од Македоније отцепе територије са већинским албанским становништвом и придруже или Косову или „Великој Албанији“, и покрети који се залажу за независност муслимана у српској области Санџак. („Косово“ и „Санџак“ су називи које, ето, користи и аутор, што говори колико нам недостаје ваљаних текстова наших аутора на страним језицима – прим. прев.)

Интереси који стоје иза Либерланда добили су подршку чешке Грађанске демократске странке бившег чешког председника Вацлава Клауса, и чешке Пиратске странке која делује у склопу Пиратске странке Европе, углавном сагласне са циљевима Џорџа Сороша. И грантовима Сорошевог Фонда за отворено друштво, наравно.

Иако творци Либерланда тврде да ће њиме владати из „престонице“ Либерполиса, слично Лихтенштајну и Монаку, они својом земљом „на коју нико не претендује“ не владају као што се то чини у те две, ипак, државе. Промотери Либерланда су за своју националну валуту узели биткоин, а ускраћивање држављанства „комунистима“ ће их свакако омилити Сорошу и браћи Коен.

Изгледа да газде Либерланда имају исте циљеве као суоснивач Пејпала милијардер Питер Тил, који је рекао да планира да створи своју „плутајућу националну државу“ на 200 миља од Сан Франциска – државу која ће бити либертаријански рај. Плутајућа платформа на дизел погон ће имати неких 270 становника, али је планирано да „Либертаријанско острво“ – Либерланд на мору, је ли – буде само једно од стотина сличних платформи, са милионима становника до 2050. године. На Либертаријанском острву неће бити ограничења у погледу оружја, и неће бити социјалне и здравствене заштите, биће без опорезивања и минималних надница.

Слична микродржава – превара догодила се на Тихом океану 1972. године, када је литвански емигрант и милионер који се у Лас Вегасу обогатио на некретнинама најавио да ће изградити вештачко острво на потопљеном гребену Минерва у јужном Пацифику. Као и Либерланд, „Република Минерва“ је требало да буде без опорезивања, социјалне и здравствене заштите, државних субвенција – либертаријански рај. Године 1971., барже песка просуте на гребен су обезбедиле довољно „плаца“ да се изгради кула и на њу истакне застава. Минерва је, као и Либерланд, имала своју валуту. Све лепо и красно, али Краљевина Тонга онда објави да је гребен њена територија и посла мале полицијске снаге које су с куле скинуле заставу Републике Минерве и подигле своју, Краљевине Тонге. Група Американаца је 1982. године покушала да поново заузме Минерву, али су их отерале тонгоанске снаге.

Фондација Оливера Феникса је оптуживана за сарадњу са ЦИА. Јер после неуспеле „шеме“ с Минервом, на ред је дошло острво Абако, покушала је да га отцепи од Бахама, када је британска колонија 1973. постала независна држава. Међутим, иако је већинским белим становништвом Абака владала црначка влада из Насауа, побуна се завршила неуспешно. Затим, када је Вануату на Пацифику 1980. године од Француске и Велике Британије требало да добије независност, Оливер и ортаци су извели неуспешан покушај сецесије острва Еспирито Санто, проглашавајући Републику Вемерана. Побуна је била кратког века, али су завереници наставили даље, јер су били повезани са другим десничарским америчким групама и њиховим и ЦИА-ним акцијама на дестабилизацији Кариба и Африке. А што се тиче ЦИА и Вануатуа, њу је тамо бринуо премијер, отац Валтер Лини, због својих левичарских уверења и зато што је заговарао несврстану политику државе…

Настанак Либерланда на српско-хрватској граници, граници на коју неки гледају као на „линију фронта“ између НАТО-а и Русије, може значити да ће Сорошева мрежа у Источној Европи микродржаве и олако тумачење Конвенције из Монтевидеа користити као нова оружја „меке силе“. Сорошу и његовим покровитељима из америчке „обавештајне заједнице“ не сме се допустити да микродржаве користе као своје најновије оружје за дестабилизовање Источне Европе и других региона где постоје „terra nullius“.

Напомена преводиоца: Пошто се директно тиче Србије, надам се да ће ова Мадсенова ОПОМЕНА наићи бар на онолики одзив колики је имао његов чланак Ћирилизовано: Викторија Нуланд покушала да у Скопљу организује репризу Кијева . А што се тиче „Либерланда“, Танјугову вест једино је, колико је мени познато, пренео „Магацин“:Чех основао Либерланд – нову државу између Србиjе и Хрватске. Не треба се бранити кад те називају „теоретичарем завере“…

Аутор: Вејн Мадсен
Извор: Wayne MADSEN – Increased Soros Destabilization through the Appearance of «Micro-nations» > Increased Soros Destabilization through the Appearance of «Micro-nations» > Strategic-Culture.org – Strategic Culture Foundation
За Ћирилизовано, Магацин, ЕВРОАЗИЈА.ИНФО и СРБИН.ИНФОпревео: Александар Јовановић. = Преузето: извор

Сорошев план за Европу одвија се на Балкану


Након што су медији Републике Српске, али и региона, објавили документ о финансијским трансферима Фонда отворено друштво у корист опозиционих лидера, а у циљу организовања протеста у Бањој Луци, за који више медија[1] тврде да је аутентичан, а опозиционари да се ради о фалсификату, амерички милијардер Џорџ Сорош доспио је у жижу интересовања.

Општепознато је да Сорош дјелује глобално, али и да је веома присутан на Балкану. Познат је и његов однос према Русији, и православним народима, које Сорош сматра руским савезницима.

Сорош је преко think-tank организација које финансира, разним одборима америчког Сената и низу тијела Пентагона указивао да је Русија главна опасност и изазов за САД. Предлагао је да се Русија удаљи са енергентима богатог Блиског истока, да не би реметила планове са пројектованим цјевоводима, и сугерисао да у ту сврху треба користити радикалне исламистичке групе, које би Русији биле константна безбједносна пријетња. Сорош је веома активан у урушавању свега што Русија ствара, као што су Евроазијски савез и БРИКС. Као берзантски мешетар лично је заинтересован за онемогућавање рада БРИКС-а. Често су аналитичари у недоумици да ли Вашингтон више уважава Бжежинског или Кисинџера, а упућенији указују да се у том смислу у први план наметнуо управо Сорош. У јавности је присутно све више информација и анализа које као главне креаторе мигрантског тока са Блиског истока у Европу означавају фондације које су основали Сорош и Рокфелер. Западне обавјештајне службе с којима сарађује, достављају Сорошу конструкције с полуистинама или информације о истинитим аферама које „препакују“ Сорошеви тзв. „слободни медији“. Сорошеве мете се демонизују, етикетирају, државници који се противе концепту отвореног друштва и Сорошевим операцијама проглашавају се националистима и фашистима. Ти медији су, као једна од компоненти хибридног рата, одиграли значајну улогу у тзв. „арапском прољећу“. Тако је било у Ираку, Либији, Сирији, Јемену, а сада на Балкану.

Усмјеравањем миграната у Европу постају угрожене све европске вриједности, подстиче се хаос, тако да се Балкан може сматрати за колатералну штету хибридног рата који Сорош води против ЕУ. Хибридни рат има компоненту асиметричног сукоба. Он може бити пренесен са политичког поља у сферу оружаних сукоба. Хибридни рат рачуна на конвенционални сукоб, на тероризам, а дио је концепта „неограниченог рата“. Пројекат са мигрантима може довести до грађанског рата у неким земљама ЕУ, до побуне против влада због толерантног односа према таласима миграната. С друге стране, мигрантски цунами подстиче јачање политичке деснице, национализма, па чак и фашизма, али све то Сорошу одговара, јер се негативна енергија и разарајуће силе могу усмјерити према Русији, која ће се представити као главни кривац за настали хаос у ЕУ. На Балкану је ствар врло једноставна – Срби су циљ.

Србе је Сорош одувијек сматрао за проруски опредијељен народ, који због нераскидиве везе са Русима треба политички неутралисати. У том смислу Сорош је куповао медије и утицај у њима, куповао људе. Србе је требало међусобно сукобити, економски и војно онеспособити. Сорошева стратегија „неограниченог рата“ заснива се на међусобном супротстављању политичких струја, чији сукоб се стварањем „идеолошке инфекције“ доведе до критичне тачке. Потребно је само убацити „вирус“. Тако долазимо до познате синтагме „контролисаног хаоса“, који подразумијева постизање постконфликтног или предконфликтног хаоса у економијама и друштвима, од интереса за банкарски картел и корпорације. Агенти хаоса, уз помоћ домаћих актера, производе предуслове за сукобе. У свим земљама у којима је Сорош успио да свргне владе, претходно је онемогућен јавни ТВ сервис. Након тога се лако улазило у хаос и трансформацију власти. Идеолошке промјене се раде у циљу доминације и глобализације. То је рецепт за успостављање новог свјетског поретка.

Подлога демонтаже Републике Српске, Србије и Македоније садржи сљедеће елементе хибридног рата:
Индоктринација становништва новом идеологијом, којом се настоји измијенити друштвена свијест. Из јавног говора се тако циљано потискују ријечи као што су отаџбина, родољубље, част. Ко жели сачувати традиционалне вриједности, он је десничар, фашизоидан, криминалац, учесник у корупцији. Подобни медији непрекидним „бомбардовањем“ желе код грађана створити осјећај кајања што су гласали за актуелну власт.
Новац се убацује у кооперативну политичку елиту. Првобитни износи су до 100 000 долара, а након првих „успјеха“ претварају се у милионске суме.
Власт се удаљава од финансијских токова. Циљ је пад ликвидности и слом јавног сектора, уз уништавање економије.
„Спонтани“ покрети са етничким или вјерским предзнаком. На примјер, указивање на дискриминацију у школама због игнорисања синтагме „босански језик“ као назива за језик Бошњака; указивање на наводну несигурност других народа на подручју гдје су мањина.

На крилима Сороша „слободни медији“ веома су присутни у Македонији, БиХ, у Србији. Када се анализирају ефекти њихове активности уочи сукоба у Либији, Либану, Сирији или Турској, уочава се заједнички именитељ – радикализација ситуације. У Македонији је општи утисак да је афера Снимак била у режији Сороша, при чему се истиче да је неважно да ли су снимке обезбиједиле западне обавјештајне службе или оперативци Сорошевих НВО. Према писању медија, Сорошев Институт дао је више од 100 милиона долара невладиним организацијама и политичким партијама од 1991. године, кад је отворен у Македонији. Како би придобио широку подршку, Сорош финансира и медије који пропагирају наводне проевропске протесте.

Према Бжежинском, Евроазија представља велику шаховску таблу на којој се наставља игра за свјетски примат. У том контексту Бжежински је цитирао Sir Halforda Mackindera, понукан његовом формулацијом теорије Heartland-а из 1904. године: Ко влада Источном Европом, тај влада Heartland-ом (срчана регија или средишње подручје). Mackinder je под називом Heartland означио подручје Украјине, Западне Русије и Средње Еуропе. За Бжежинског Heartland је срце Евроазијског Балкана. Важна напомена гласи да је за Бжежинског Евроазијски Балкан, којем је име дао по „старом, европском Балкану који призива слике етничких конфликата и ривалства великих сила“[2], смјештен „унутар великог правоугаоника који означава зону нестабилности, а обухвата дијелове југоисточне Европе, централну Азију с дијеловима јужне Азије, Блиски исток и подручје Персијског залива“. За Бжежинског Евроазијски Балкан чини унутрашње језгро тог великог правоугаоника, којим САД морају овладати.


Како Бжежински данас посматра централни дио, „старог, европског Балкана“ (Република Српска, Србија, Македонија), односно, централни Балкан? За Бжежинског то подручје је руски мостобран. Истим очима централни Балкан посматра и Сорош.

Сорошев план за Европу одвија се на Балкану


Аутор: Предраг Ћеранић
     = преузето - извор