УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 18. јануар 2012.

Јелена Ранђеловић: СКРАЈНУТИ ПИСАЦ СТОЈАН ЖИВАДИНОВИЋ



 
Јо­во Ба­јић, Бле­сак и за­бо­рав. Ал­те­ра, Бе­о­град 2011.

Јелена Ранђеловић

По­ста­нак и жи­вот сва­ке гра­ђе­ви­не, као и њен од­нос пре­ма на­се­љу у ко­ме је по­диг­ну­та, че­сто но­се у се­би сло­же­не и та­јан­стве­не дра­ме и исто­ри­је. Та­ко је и са згра­дом За­ви­чај­ног му­зе­ја, од­но­сно ку­ћом Жи­ва­ди­но­ви­ћа у Со­ко­ба­њи. Не­у­мит­ност вре­ме­на и про­ла­зно­сти од­не­ла би ову тај­ну со­бом и пре­да­ла је за­бо­ра­ву да је пи­са­на реч Јо­ва Ба­ји­ћа ни­је са­чу­ва­ла у књи­зи Бле­сак и за­бо­рав.
Књи­зи је до­дат под­на­слов „Књи­жев­ник Сто­јан В. Жи­ва­ди­но­вић (1889 – 1941)“ и ти­ме је де­фи­ни­сан њен пред­мет. Сам пред­мет де­ла је, ме­ђу­тим, ви­ше не­го сло­жен. То се уоча­ва већ са пр­вом це­ли­ном Бле­ска и за­бо­ра­ва и пр­вом ре­че­ни­цом књи­ге:
„По­ред књи­жев­ни­ка Сто­ја­на Жи­ва­ди­но­ви­ћа, со­ко­бањ­ски Жи­ва­ди­но­ви­ћи да­ли су још не­ко­ли­ко љу­ди ко­ји су оста­ви­ли траг не са­мо у ло­кал­ној исто­ри­ји ши­рег со­ко­бањ­ског за­ви­ча­ја не­го и у исто­ри­ји Ср­би­је.“
Овом ре­че­ни­цом за­по­чи­ње Јо­во Ба­јић сво­је ка­зи­ва­ње, сво­је­вр­стан „днев­ник“ или „хро­ни­ку“, али не са­мо књи­жев­ног, не­го и исто­риј­ског по­сто­ја­ња со­ко­бањ­ских Жи­ва­ди­но­ви­ћа и огра­на­ка њи­хо­ве по­ро­ди­це, упу­ћу­ју­ћи на пред­мет ње­го­вог ин­те­ре­со­ва­ња и ис­тра­жи­ва­ња. Пи­шу­ћи оп­шир­ни­је о овој по­ро­ди­ци, Ба­јић ука­зу­је на по­ро­дич­ни и ши­ри дру­штве­ни оквир у ко­ме се пи­сац Жи­ва­ди­но­вић фор­ми­рао.
Чи­ни се, да је циљ ауто­ра Бле­ска и за­бо­ра­ва све­о­бу­хват­на син­те­за дру­штве­них, кул­тур­них, књи­жев­них и исто­риј­ских чи­ње­ни­ца и до­га­ђа­ја, за­ми­шље­на и струк­ту­ри­са­на та­ко да те­мат­ски цен­тар до кра­ја оста­не жи­вот и књи­жев­ни рад Сто­ја­на Жи­ва­ди­но­ви­ћа, са ја­сном на­ме­ром да - „скре­не па­жњу на је­дин­ствен књи­жев­ни слу­чај Сто­ја­на Жи­ва­ди­но­ви­ћа ка­ко би­смо за­ин­те­ре­со­ва­ли књи­жев­не исто­ри­ча­ре и књи­жев­не кри­ти­ча­ре да по­но­во вред­ну­ју де­ло ово­га пи­сца и да о ње­му из­не­су свој суд“.
Са­ста­вље­на из пет по­гла­вља: 1/ „Ста­бло, гра­не и огран­ци“, 2/ „Од пр­вог до по­след­њег да­ха“, 3/ „У сен­ци Рат­ка Жи­ва­ди­но­ви­ћа“, 4/ „Књи­ге бра­не пи­сца“, 5/ „Су­до­ви и »пре­су­де« књи­жев­не кри­ти­ке“ књи­га Јо­ва Ба­ји­ћа оби­лу­је кул­тур­но-исто­риј­ским и ли­те­рар­ним по­да­ци­ма, при­бли­жа­ва­ју­ћи нам, та­ко, на си­сте­ма­ти­чан на­чин, ду­хов­ну ат­мос­фе­ру вре­ме­на у ко­ме се раз­ви­јао, шко­ло­вао, об­ја­вљи­вао књи­жев­ник Жи­ва­ди­но­вић.
У увод­ном по­гла­вљу – „Ста­бло, гра­не и огран­ци“, аутор нас упо­зна­је са по­ро­ди­цом Жи­ва­ди­но­вић и са тра­гом ко­ји су Жи­ва­ди­но­ви­ћи оста­ви­ли у исто­ри­ји со­ко­бањ­ског кра­ја, али и у исто­ри­ји Ср­би­је. Де­таљ­ним при­ка­зи­ва­њем би­о­ло­шко-хро­но­ло­шких по­да­та­ка Ба­јић нас вра­ћа у исто­ри­ју 19. ве­ка, пре­до­ча­ва­ју­ћи нам по­ред ду­хов­них и ма­те­ри­јал­не тра­го­ве ко­је су Жи­ва­ди­но­ви­ћи оста­ви­ли за со­бом, ка­ко у Со­ко­ба­њи та­ко и у Бе­о­гра­ду.
Под кро­вом под ко­јим је ро­ђен Сто­јан Жи­ва­ди­но­вић, жи­ве­ле су још три лич­но­сти зна­чај­не за исто­ри­ју Ср­би­је: ста­ри тр­го­вац Сто­јан Жи­ва­ди­но­вић и ње­гов син Вла­ди­мир, уче­сни­ци Ти­моч­ке бу­не, ко­ји су би­ли осу­ђе­ни на смрт, а по­том у зад­њи час по­ми­ло­ва­ни. Са њи­ма је су­ђе­но и њи­хо­вом бли­ском ро­ђа­ку Ни­ко­ли Жи­ва­ди­но­ви­ћу, ка­сни­јем на­род­ном по­сла­ни­ку. Под кро­вом Жи­ва­ди­но­ви­ћа ку­ће у Со­ко­ба­њи

ТАЛОГ

ТАЛОГ
алманах за живу традицију, књижевност и алхемију

Алманах посвећен

Алманах посвећен
неговању успомене на Мику Аласа

Популарни постови