УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

четвртак, 15. октобар 2009.

Uspeh i neuspeh, ili naduvavanje balona



Sve zvezde Srbije


Izvinjavam se što ću početi primerom iz našeg sportskog novinarstva. Ovih dana je naš košarkaški prvak gostovao u SAD, i najpre je odigrao dve utakmice sa ekipom zvučnog naslova: Sve zvezde Srednjeg zapada. U obema je pobedio, jednom čak i sa dvadesetak koševa razlike. Ovi uspesi su u našoj štampi vidno istaknuti, ali nijednog trena nigde se nije moglo dokučiti: ko su bili protivnici, neki rekreativci, amateri, neki studentski tim ili reprezentacija nekoliko koledža? Kakvi su to uspesi u zemlji sa najsnažnijom profesionalnom ligom na svetu (NBA)? Gotovo istovetno se događa sa silnim uspesima naših filmova, prevedenih knjiga, gostovanjima naših likovnih umetnika. Svako uključivanje nekog našeg filma u program inostranih festivala beleži se kao domet vredan pažnje, premda u svetu ima blizu hiljadu festivala, od kojih većina prikazuje i stotinak (do 400) dela sa raznih strana sveta. Stavljanje nekog dela u neki od pratećih programa često ostaje prikriveno, vesti o odjecima festivalske javnosti najčešće stižu od samih autora (a oni, posebno naši, nikad nisu bolovali od skromnosti). Ovde se to sve beleži pompezno; doznajemo, često od nekog zalutalog izveštača, da su ugledni kritičari iste večeri izvrsno reagovali, premda je to nemoguće jer bi bilo potrebno da prođe najmanje 24 časa. Uobičajilo se u većini nekada uglednih kulturnih rubrika da se pominjanje barem desetak domaćih rediteljskih imena ukrašava pridevom „proslavljeni“. Slično se zbiva sa prevodima naših knjiga, književnim večerima od kojih se neka odvijaju u zakučastim prostorima naših ambasada. Jednom reči, sve zvezde Srbije.


Milan Vlajčić
Objavljeno u Blicu, 12.10.2009


Ovih dana u štampi je književni časopis BRANIČEVO, tematski broj posvećen uspesima i neuspesima u literaturi i životu uopšte. Vlajčićev tekst, objavljen u dnevnom listu, sasvim je jedna opravdana i razumna reakcija. Ako mislite da nije tako, komentarišite. Komentari su dozvoljeni...

уторак, 13. октобар 2009.

Америчко министарство правде је реаговало...


Спор „Гугла” око онлајн библиотеке

Специјално за „Политику”
Вашингтон – Америчко министарство правде позвало је суд у Њујорку да одбаци споразум највећег светског интернетског претраживача „Гугла” (Google) и Удружења америчких издавача (AAP-Association of American Publishers) којим се „Гуглу” омогућава да објави на Интернету милионе књига по приступачној цени – од осам долара, од којих седам иде „Гуглу”, а један издавачком удружењу. Расправа о овом случају заказана је за 9. новембар.
Министарство правде реаговало је због кршења ауторских права, али и због примедби других већих компанија – „Мајкрософт” (Microsoft) и Јаху (Yahoo), јер је очито да „Гугл” себи жели да обезбеди ексклузивна права над милионима књига, онемогућујући друге компаније у изградњи својих дигиталних библиотека. Истакнута су и друга питања која поменутом нагодбом нису адекватно решена, као што су права иностраних аутора, а критикована је и сама компензација „Гугла” оним ауторима чија су се дела већ много пре нагодбе нашла на Интернету. Очигледно је да Министарство правде жели да спречи монополизовану доминацију „Гугла” над дигиталним тржиштем.

Судски спор америчког Удружења писаца и Удружења издавача са највећим светским интернетским претраживачем „Гуглом” почео је пре четири године (20. септембра 2005) тужбом против „Гугла” због кршења ауторских права јер је ова компанија, без икаквих дозвола, омогућавала скенирање књига и чинила их доступним на Интернету. Током четири године „Гугл” је водио преговоре са намером да придобије ексклузивна права за дигитално издање милиона књига и оснује највећу дигиталну књижару.

У октобру прошле године „Гугл” је издвојио 125 милиона долара за отплату штете, од којих је 45 милиона долара било намењено за оштећене власнике ауторских права. Нова нагодба је донесена почетком септембра ове године, али ју је 24. септембра, након препорука Министарства правде од 18. септембра, Федерални суд одбацио.
Одлуком федералног судије Денија Чина и овај, најновији, споразум „Гугла” са америчким Удружењем писаца и Удружењем америчких издавача стављен је на нова разматрања и усаглашавања која ће трајати до поновног окупљања суда.

Познато је да су многобројне приговоре уложиле разне стране Сједињених Држава, посебно угледни писци, професори права, непрофитне организације, али и „Гуглове” конкурентске компаније („Мајкрософт”, „Амазон” и „Јаху”).

Федерални судија Дени Чин изјавио је да би прикладном ревизијом споразума била обезбеђена изузетна добробит за друштво, а посебно је споменуо и шири приступ књигама које одавно нису у штампи, а које су доступне само у неколико универзитетских библиотека. И „Гугл” и оба америчка удружења вољни су да наставе преговоре и испитају многе аспекте споразума, али је неизвесно време новог заказивања сусрета пред судом јер су од априла ове године кренуле нове жалбе многих аутора и носилаца ауторских права, због чега је процес био одложен два месеца. Суд је, од тада, са разних других страна примио више од четири стотине жалби.

Светлана Томић

------------------------------------------

Посао у тајности

Верује се да је до данас „Гугл” скенирао више од 10 милиона наслова из књижара у Америци и Европи – укључујући и пола милиона оних које поседује Оксфордска библиотека. Тачан метод којим се „Гугл” користи је нејасан: компанија не допушта никоме са стране да посматра процес. Ипак, упркос тајновитости која прати овај посао, „Гугл” оглашава да је његов циљ потпуно – алтруистички. Његови оснивачи Сергеј Брин и Лари Пејџ често су говорили да је крајњи задатак њихове компаније да све информације света поставе онлајн. Скептици, међутим, коментаришу да и поред, наизглед тако поетичних циљева, пројекат има много противника, међу којима су најгласнији они који упозоравају да ће „Гуглова” дигитална библиотека издаваче оставити без посла, а да ће аутори тешко профитирати од својих дела.
--------------------------------------------------------------------------

Ангела Меркел против

Берлин – Немачка канцеларка Ангела Меркел критиковала је пројекат „Гуглове” универзалне дигиталне библиотеке, оценивши да не поштује ауторска права. „Став немачке владе је јасан: ауторска права морају бити заштићена на Интернету. Не прихватамо дигитализацију дела ако се не води рачуна о тој врсти заштите, као што чини ’Гугл’”, изјавила је Меркелова, уочи отварања међународног сајма књига у Франкфурту.

Меркелова је нагласила да ће „њена” влада учинити све да заштити писце у Немачкој и позвала на бољу међународну сарадњу ради заштите ауторских права на мрежи, пренела је агенција Ројтерс. Електронски претраживач „Гугл” је, у оквиру свог пројекта стварања универзалне библиотеке, дигитализовао већ око десет милиона дела из целог света.

Танјуг
[објављено:у Политици, 13/10/2009]

ТАЛОГ

ТАЛОГ
алманах за живу традицију, књижевност и алхемију

Алманах посвећен

Алманах посвећен
неговању успомене на Мику Аласа

Популарни постови